Političko nadigravanje zemalja Zapadnog Balkana
– sporovi, otvorena pitanja i moguća rešenja
Tema projekta je politička dinamika odnosa između Srbije, njenih zapadnobalkanskih suseda i Hrvatske. Ove odnose još uvek opterećuju prepreke na putu ka članstvu u EU i zastoji u brojnim drugim sektorima. U te prepreke i zastoje spadaju granični sporovi, problemi ratnog nasleđa (nestala lica, suđenja za ratne zločine), bezbednosna pitanja (uticaj migrantske krize na regionalnu bezbednost), kao i nacionalistički javni diskurs.
Svrha projekta je podizanje nivoa svesti javnosti u Srbiji o značaju ključnih nerešenih bilateralnih pitanja između država u regionu i postizanje boljeg razumevanja političkog nadigravanja koje ova pitanja drži nerešenim, što svakako usporava proces pristupanja EU i negativno utiče na svakodnevni život građana.
Političko okruženje na Zapadnom Balkanu se već nekoliko godina uveliko opisuje kao „zarobljena država”, kao „stabilokratija”, u kojoj se percipiranoj političkoj stabilnosti daje primat u odnosu na demokratski pluralizam i otvorenu i slobodnu demokratsku konkurenciju. Ovo favorizovanje političke stabilnosti prati svojevrsna kontrola medija i ublažavanje efekata javne debate. S druge strane, sama EU je zauzeta svojim unutrašnjim i spoljnim izazovima, pa proces proširenja nije u vrhu njene agende, zbog čega je olabavljen i pritisak na lokalne elite Zapadnog Balkana da ispune svoje obaveze u procesu proširenja.
U novoj Strategiji proširenja EU iz februara 2018. jasno je istaknuto da EU neće „uvoziti” bilateralne sporove koji još uvek traju među državama Zapadnog Balkana, i da konačna i obavezujuća rešenja tih sporova moraju biti dogovorena i primenjena pre stupanja u članstvo EU. Imajući u vidu da je 2025. godina najavljena kao najraniji datum mogućeg pristupanja bilo koje države (Srbija i Crna Gora su sa najboljim izgledima), rešenje tih sporova trebalo bi da se postigne za godinu ili dve, bilo putem bilateralnih sporazuma ili arbitražom kako bi se proces integracije kretao korakom koji 2025. godinu može održati kao realno očekivan datum pristupanja.
Ovi stavovi EU formalno pokazuju koliko uticaja otvorena pitanja imaju na perspektivu zemalja Zapadnog Balkana za članstvo u EU. Kao politički uslovi, ova pitanja nisu izolovana u vremenu i prostoru i ne mogu biti hirurški uklonjena, nego su deo šireg političkog interpleja unutrašnje i spoljne politike posmatranih zemalja. To su problemi zaostali nakon raspada Jugoslavije devedesetih i pratećih ratova, oni su još uvek deo dominantnih ideologija i političkog „zdravog razuma”, oni su politička moneta u izbornim ciklusima, oni su deo sadašnjih i zajedničkih izazova – rečju, oni napajaju ili isušuju ukupne međudržavne odnose i unutrašnju logiku svake pojedinačne države.
Western Balkans Political Interplay:
Disputes, Issues and the Way Forward
Semantičko značenje reči interplay jednako je složeno koliko i metaforička upotreba izraza political interplay u opisu zapadnobalkanskog političkog ambijenta. Ako je stvarnost odnosa između Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Makedonije hronično lakše objasniti, nego razumeti – onda u istom okviru i manir njihovog političkog interpleja možemo objasniti, ali ne uvek i sasvim razumeti…
– Semantički, reč interplay se najčešće prevodi kao uzajamno delovanje ili reciprocitet;
– Metaforički, polje značenja reči se prevodi u znatno širem smislu kao nadmudrivanje, nadigravanje, podmetanje;
– U nenormativnom pogrdnom žargonu, sinonimi reči interplay se prevode kao varanje (prevesti nekog žednog preko vode, nasamariti, zakinuti, doskočiti, nasankati…).Sinonimi u argotizmima ove reči su krajnje vulgarni, ali sa značenjima navedenim u prethodnim rečenicama;
– U političkom žargonu, reč interplay ima značenje metoda političkog postupanja i delovanja;
– Politički interplej na Zapadnom Balkanu ima značenje političkog stava kojim se odnosi ključnih aktera odvijaju korišćenjem metoda interpleja na unutrašnjem planu u svakoj posmatranoj državi, ali i na planu spoljnopolitičkog stava i delovanja prema susedima i drugim zemljama u regionu, kao i prema integracijama u EU. „Endemski” interplej postao je cilj samom sebi, a služi kao pouzdan metod da se u krugu posmatranih zemalja ne dogodi ni onaj napredak koji je, u stvari, sasvim moguć i potreban. Ključne reči tog metoda su: Nećemo ni ono što možemo, a kamoli ono što znamo da nikako ne možemo.
Za potrebe ovog projekta, izraz political interplay može da se prevede i kao eufemizam političko nadigravanje.