Politički interplej na Zapadnom Balkanu ima i svoju ekonomsku komponentu. I pored činjenice da zemlje Zapadnog Balkana formalno upravljaju svojom ekonomskom politikom, one su ograničene međunarodnim sporazumima, a prvenstveno Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), kao i sporazumom CEFTA 2006. Međutim, svakako najzanimljiviji ekonomski interplej se odvija unutar tzv. Malog Šengena, inicijative koja je predstavljena kao nova mogućnost za rešavanje spornih pitanja između zemalja Zapadnog Balkana i kao održiv model političkih i ekonomskih integracija.
Nedoumice o tome šta bi tačno Mali Šengen trebalo da pretpostavlja i koje bi sve države Zapadnog Balkana bile članice ove unije i dalje su brojne. Polazeći od teze da je ideja Malog Šengena svojevrsni interplej u kome se nadigravaju države Zapadnog Balkana, postavlja se pitanje koje države bi ostvarivanjem ove ideje ujedno ostvarile i najveću korist za svoju privredu, a koje bi pretrpele određenu političku štetu.