Zemlje Zapadnog Balkana dele ne samo geografski prostor već i teško i kompleksno nasleđe prošlosti, počev od ratnog nasleđa i teritorijalnih i graničnih sporova pa do nerešenih nacionalnih, verskih i manjinskih pitanja.
Dok se ekonomski, politički, nacionalni i brojni drugi segmenti društava zapadnobalkanskih država razlikuju, njihove spoljnopolitičke strategije su u velikoj meri usklađene i usmerene na unapređenje susedske politike i snažnu saradnju u rešavanju otvorenih pitanja. Međutim, naličje ovog naizgled harmoničnog međususedskog suživota u realnoj politici izgleda sasvim drugačije. To naličje u ovom projektu zovemo interplej ili političko nadigravanje (politička vrteška), i ono zapravo predstavlja pouzdano sredstvo za očuvanje podela kao osnovne pokretačke snage svih nacionalnih političkih elita. A očuvanje podela u manjoj ili većoj meri znači očuvanje vlasti.
Pored zvaničnog opredeljenja Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije za članstvo u Evropskoj uniji, postoji i spoljni podsticaj rešavanju otvorenih susedskih ili regionalnih pitanja. Reč je o stavu EU da sva sporna pitanja između zemalja moraju da se rešavaju bilateralnim sporazumima i da EU neće pristati da „uveze” te sporove i nestabilnost koju bi oni mogli da donesu. Osim toga, rešavanje susedskih sporova je i formalno-pravna obaveza svake države potpisnice Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
I dok ekonomija traži povezivanje i saradnju u regionu, politički horizont održava stalne tenzije podsećanjem na ranije sporove ili konstrukcijom novih napetosti. Umesto da rešava vlastite probleme – bili oni politički, bezbednosni ili ekonomski – svaka od zemalja Zapadnog Balkana najpre to zahteva od drugih, pa umesto povezanosti i međuzavisnosti, koje bi trebalo da čine logičan okvir za bolju međusobnu saradnju i približavanje, u zemljama Zapadnog Balkana je već dve decenije na snazi stereotipni metod konstrukcije negativnih emocija ka susedima. Ovaj svojevrsni interplej se odvija u skoro svim segmentima društva, ali pre svega u političkoj, bezbednosnoj i ekonomskoj sferi čineći tako okosnicu regionalnih odnosa na Balkanu.
BEZBEDNOSNI INTERPLEJ
Pitanja bezbednosti i odbrane obuhvataju široku oblast i dotiču različite teme od kojih zavisi stabilnost i održivost pojedinih država. Očuvanje bezbednosti je po definiciji uvek otvoreno pitanje, a bezbednosni rizici nikada ne mogu biti sasvim eliminisani. To se posebno odnosi na region u kome nije do kraja sprovedena puna stabilizacija…
POLITIČKI INTERPLEJ
U zemljama Zapadnog Balkana politički interplej se koristi i na unutrašnjem i na spoljnom planu. Na unutrašnjem – za postizanje političkih ciljeva u domaćoj javnosti i iskazivanje stavova povodom suseda, dok se na spoljnom planu u znatno većoj meri koristi kao metod u delovanju prema susedima i drugim zemljama u regionu…
EKONOMSKI INTERPLEJ
Politički interplay na Zapadnom Balkanu ima i svoju ekonomsku komponentu. Pored činjenice da zemlje Zapadnog Balkana formalno upravljaju svojom ekonomskom politikom, one su ograničene međunarodnim sporazumima, a prvenstveno Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), kao i sporazumom CEFTA 2006…